Пређи на садржај

Душан Марковић (генерал)

С Википедије, слободне енциклопедије
Душан Марковић
Лични подаци
Датум рођења(1879-07-11)11. јул 1879.
Место рођењаВрање, Кнежевина Србија
Датум смрти12. октобар 1935.(1935-10-12) (56 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Југославија
Војна каријера
ВојскаСрпска војска Југословенска војска
Родартиљерија
Чин Дивизијски генерал

Душан Марковић (Врање, 11. јул 1879 — Београд, 12. октобар 1935) је био дивизијски генерал и командант Жандармерије (1929 —1935).

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Врању 11. јула 1879, од мајке Цајке и оца Михаила, коњичког капетана.[1]

Гимназију је завршио у Нишу. Био је питомац 29. класе Ниже школе (1896 — 1899) и 12. класе Више школе Војне академије (1902—1904),[1] коју је са успехом завршио. Завршио је Артиљеријску школу гађања у Србији.

До 1902. године је био водник Тимочког и Моравског артиљеријског пука.[2] Био је командир вода у Артиљеријском пуку Дунавске дивизије I позива до 1907. Стажирао је у Француској 1907. ради проучавања језика. Исте године је постао ађутант Главног генералштаба и крајем 1907. је постављен за командира батерије Артиљеријског пука Дунавске дивизије I позива.[3] и на До 1912. године био је командир Дунавског и Шумадијског артиљеријског пука.

У Првом балканском рату са Турцима је био командир батерије у Дунавском артиљеријском пуку.[2] Учествовао је у ослобађању Косова. У Другом балканском рату је био командир батерије Артиљеријског пука Шумадијске дивизије II позива и заступник команданта 2. дивизиона истог пука командир батерије. Учествовао је у борбама на Грленским висовима 1913.[3] Након тога, до јула 1914. је био командир батерије у Артиљеријској подофицирској школи.[2] У Првом светском рату, до августа 1916. је био командант дивизиона у Тимочком артиљеријском пуку и пољском дивизиону Вардарске дивизије.[2] До августа 1919. је био у служби у артиљеријском одељењу Врховне команде.[2] Учествовао је у борбама код Островског језера, на Црној реци 1916. и у Пробоју Солунског фронта (1918).[3] Након рата је ступио у до јуна 1921. је био командир батерије Артиљеријског пука Дравске дивизије у Љубљани. Након тога је радио у Артиљеријској инспекцији, у Наставном одељењу Главног генералштаба (1922), командант Потиске артиљеријске бригаде у Кикинди (септамбар 1923), поново у Наставном одељењу Главног генералштаба (октобар 1924). У чину дивизионог генерала, постао је командант Брегалничке дивизијске области у Штипу (фебруар 1927).[3]

Био је командант Жандармерије од 4. октобра 1929. и на том положају је остао до августа 1935,[3] када је због болести разрешен дужности и стављен на расположење Министарству војске и морнарице.[4]

  • потпоручник 1899.
  • поручник 1902.
  • капетан 1906.
  • мајор 1912.
  • потпуковник 1914.
  • пуковник 1915.
  • бригадни генерал 1923.
  • дивизијски генерал 1927.

Породица

[уреди | уреди извор]

Био је ожењен са Јулијаном, ћерком пешадијског поуковника Михаила Пачића са којом је имао ћерку Браниславу (1912—1933).[3]

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]